Hibridna lavanda "Budrovka", je otporni kultivar, pogodan za uzgoj u kontinentalnim područjima jer podnosi temperature i do -20 ºC. Budrovka uspeva na laganim zemljištima, peskovitim ili šljunkovitim a pogodna su joj i glinasto-humusna zemljišta na krečnjacima ili kalcitnim stenama. Ne podnosi kisela i vlažna tla. Optimalna pH vrednost tla za uzgoj lavande se kreće između 6,5 i 7,5. Ako su tla kisela mogu se popraviti dodavanjem kreča, komposta i pepela. Površina za sadnju lavande mora biti potpuno izložena suncu. Za sadnju su pogodni brežuljkasti tereni koji odgovaraju vinogradima.


Pri uzgoju lavandina najveći problem predstavljaju korovi. Oni su još veći problem pri ekološkom uzgoju jer se ne smeju koristiti herbicidi koje je u konvencionalnom uzgoju potrebno aplicirati između redova zasada: u maju i junu te u avgustu. I pored upotrebe herbicida tlo u zasadu treba i međuredno obrađivati. Mašinskom kultivacijom dok je nasad mlađi ili pak ručno kopanjem u starijim zasadima.


Preporučljiva je sadnja u proleće (krajem aprila ili tokom maja) iz razloga što se tada mogu saditi manje sadnice Budrovke, koje su na tržištu znatno jeftinije. Jesenja sadnja zahteva jače i krupnije sadnice koje su u mogućnosti da podnesu zimske uslove.


Pre sadnje lavande, u jesen je potrebno pripremiti tlo dubljim oranjem i dodavanjem đubriva (NPK 7:14:21 oko 500 kg / ha). U proleće tlo treba prihraniti sa oko 200 kg / ha KAN-a, a nakon plitke obrade zemljišta pristupiti sadnji lavande. Idućih godina u jesen se dodaje oko 400 kg / ha NPK a u proleće oko 150 kg / ha KAN-a.


Ovo su orijentacione doze, jer je svakako pre sadnje potrebno izvršiti hemijsku analizu tla i držati se dobijenih preporuka.


Sadnja biljaka se obavlja u redove smera sever-jug. Preporučljivi razmaci sadnje su 150-200 cm između redova, a unutar reda 80-130 cm. Tako za 1 hektar zasada treba od 5000-7000 komada rasada.


Lavandu treba umereno (oskudno) zalivati. To znači da zasad treba zalivati onda kada je suv. U početnoj fazi rasta, nakon sadnje, treba mu više vode a kasnije manje. Dobro podnosi sušu a višak vlage može dovesti do odumiranja korena i propadanja biljke. Jake kiše mogu smanjiti udeo eteričnog ulja u cvetovima i do 50%.



U prvoj godini uzgoja potrebno je obratiti pažnju na jačanje busenova, kada lavandu treba rezati čim počne stvarati cvet. Tada se sva snaga biljke usmeri na busanje, a ne na razvoj cveta na slabim busenovima. Održavanje zasada obuhvata orezivanje biljaka svake godine odmah nakon cvetanja. Lavandi je potrebno oko 3 godine da dostigne punu visinu. Puna cvatnja zasada se očekuje između druge i pete godine.


Puni rod se očekuje u trećoj godini rasta, a od jednog grma dobija se 1-1,5 kg cveta. Za jednu litru ulja potrebno je oko 50 kg cveta. Žetva se obavlja u jutarnjim satima između 8 i 11 sati kad se povuče jutarnja rosa. Ako u vreme žetve padne kiša, treba pričekati nekoliko sunčanih dana i tek tada kositi lavandu. Kod nas se još žetva obavlja ručno srpom jer savremena mehanizacija zahteva velika ulaganja. Najpogodnije vreme za žetvu je kada je na busenovima gornja polovina cvetova otvorena, što zavisi od meteoroloških uslova u području u kom se biljka nalazi.


Iako postoji lavandina bolest koju uzrokuje gljivica Phoma lavandulae kao i mozaični virus lucerke na lavandi, kod nas su zasadi zdravi te proizvođači od sredstava za zaštitu bilja koriste samo herbicide.




Ines Pohajda dr sc.